u teškoj izmaglici nakon dvije noći izuzetno lošeg sna, u pauzi za marendu na poslu otvorio sam “Vučji blues”. Zaintrigirao me naslov, nisam znao da si ti autor, a još manje da ćeš – od svega blaga Jahveova – pisati o vječito potcijenjenom i zanemarenom bluesu. Svaka čast!

Način pisanja mi se jako dopao. Nepretencioznost pristupa i lakoća teksta su zavidni (Tonko Maroević, eat your shorts!), uz veliku količinu informacija i materijala za razmišljanje / slušanje. Pogotovo za nekoga tko jako cijeni blues – kako možeš biti jazz-manijak, a ne voljeti blues? – ali nikad nije imao više od 10 pravih blues LPja u rukama…

I dakako, ne mogu ne spomenut omiljeni detalj: odvalim svaki put kad čujem Dylanov “High Water”, a nitko me ne doživljava… Kao, bendžo štrika, pa šta… Masa nikad ne razumije prave stvari. Vidim da nije sličnost u prezimenima bez vraga, a?

Još mnogo ovako finih kolumni i inspiracije za pisanje
(a nadam se uživaš u izvanbračnoj zajednici s mojom dragom kolegicom, kojoj u moje ime izruči rukovet zumbula!).

nadam se da ćemo se prije tridesetiosme i vidjet negdje,
pozdrav od Pavla!!
a mi se čujemo

olovniples.bandcamp.com